Статья Екатерины Энтиной для сербского издания ПОЛИТИКА

6 июля 2025 г. сербское издание "ПОЛИТИКА" опубликовлао статью директора Центра средиземноморских исследований, профессора НИУ ВШЭ Екатерины Энтиной. В материале даются ответы на следующие важные для сербского и российского общества вопросы: что изменилось за 150 лет в поведении государств? В восприятии национальными элитами разных стран зигзагообразной политики? В их отношении к вызовам войны и мира? В ведении дипломатической борьбы? 

Међу историчарима је позната изрека коју приписују Денг Сјаопингу, а која се директно односи на значај догађаја попут Херцеговачког устанка. Творца кинеског економског чуда једном су питали шта мисли о резултатима велике француске буржоаске револуције. Денг Сјаопинг је питао када се то догодило, а након што је чуо да је прошло 200 година, одговорио: „То се догодило недавно. Још је рано да дајемо коначну оцену.”

Дакле, желим да поставим питање: шта се променило за 150 година у понашању држава? У расположењу људи? У начину на који националне елите различитих земаља доживљавају цикцак политику? У односу према изазовима рата и мира? У вођењу дипломатске борбе? Чини се да промене нису довољне да бисмо могли рећи да је неко заиста научио лекције из историје. А не смемо и да заборавимо пророчке речи великог руског историчара Василија Кључевског: „Историја учи чак и оне који је не проучавају. Она их учи кажњавањем.”

Невесињска пушка је била кулминација национално-ослободилачке борбе, борбе за верску слободу, за национални идентитет, за достојанствен живот.

Ево како је митрополит Српске православне цркве Михајило описао ситуацију: „Садашња борба за нас је животно питање – бити или не бити Словени на југу, задржавајући своју православну веру и свој живот. Зато очекујемо од братског једноверног народа руског сваку помоћ, посебно зато што други народи Европе, вођени својим себичним интересима, не толеришу да останемо Словени и сачувамо православну веру или зато што уопште не знају, или погрешно разумеју, суштину словенства и православља.”

Полная версия статьи на сербском языке доступна по ссылке.